2. Degeneratio hydropica et vacuolaris (renis)

Hidropske promjene nazivaju se i staničnim bubrenjem (stari naziv za ovu promjenu je vakuolarna promjena). Radi se o reverzibilnom oštećenju stanica, u čijoj se citoplazmi pojavljuju brojni mjehurići (vakuole) ispunjeni vodom, zbog čega citoplazma poprima proziran izgled. Elektronskom mikroskopijom je pokazana da te vakuole predstavljaju proširene cisterne endoplazmatskog retikuluma, nabubre­le mitohondrije ili da se radi o prostorima koji su ograničeni invaginacijama stani­čne membrane, a koji se označavaju kao hipoksične vakuole. Hidropsko bubrenje nastaje kao posljedica oštećenja stanične membrane, za koje su usko povezane promjene na staničnim organelama (mitohondrijama, endoplazmatskom retikulu­mu, lizosomima). Uzroci ove vrste promjena su mnogostruki: hipoksija, ishemija, nedovoljna ishranjenost tkiva, bakterijski toksini, hemijski otrovi, visoka i niska temperatura, jonizujuće zračenje.

Epitelne stanice vijugavih kanalića bubrega su povećane, nabubrele, nejasno ograničene, sitnozrnaste citoplazme. Jedra su pretežno očuvana, samo u pojedinim stanicama se slabije boje ili pak nedostaju.

Organ je nabubrio, rezna ploha je zamućenog izgleda (kao kuhana).