1. Atrophia fusca myocardii
Atrofija srčanog mišića najčešće je tipa fiziološke atrofije ili tzv. involucije (kako atrofiraju timus i jajnici), koja nastaje starenjem organizma, a u okviru koje su ovim procesom najviše još pogođeni mozak, jetra, kosti i koža. Vlakna srčanog mišića su smanjenog obima (stanjena) zbog smanjenja volumena citoplazme, u kojoj se, u neposrednoj blizini jedra, uočavaju sitna zrnca smeđežutog pigmenta lipofuscina. Ovaj pigment je lipidnog porijekla, a nakuplja se u stanicama tokom njihovog oštećenja, kao i tokom starenja stanice. Lipidni materijal je lokalizovan unutar sekundarnih lizosoma, a nastaje procesom autofagije od iskidanih staničnih membrana i organela, čije ostatke ostarjela stanica, zbog manjka energije, nije u stanju da izbaci procesom egzocitoze. Neprobavljene tvari na ovaj način zaostaju unutar stanica u vidu pomenutih pigmentnih tjelašaca (lipofuscina) koja su bogata oksidiranim lipidima koji im daju smeđu boju.
Makroskopski, srce je smanjeno, ali je očuvanog oblika, srčani mišić je smeđe prebojen.